Henri Pol Pelaprat

pellapratHenri Pol Pelaprat (1869 – 1954) rođen je u Francuskom mestu Sen mor de Fose .

Bio sledbenik velikog Eskofjea. Prihvativši ideje svog učitelja i sam je postao veliki majstor kulinarstva.

Radio je u poznatim pariskim restoranima kao što su Café de la Paix i La Maison Dorée sa Casimir Moisson.

 

Bio je dugogodišnji stručni nastavnik ugostiteljske škole u Parizu – “Cordon-Bleu“.

Cordon Bleu škola 1896
Marthe Distel i Henri-Paul Pellaprat sa svojim studentima ispred škole “Cordon Bleu” 1896. godine

Marthe Distel je pisao za magazin La Cuisiniére Cordon-Bleu koji se bavio ugostiteljstvom a u njemu su kuvari pričali o hrani, restoranima i receptima. Magazin je postajao sve popularniji pa je 1895. Marthe Distel odlučio da nagradi svoje verne čitaoce besplatnim časovima kuvanja a time i dodatno promoviše magazin. Časovi su prerasli u školu u kojoj su studenti plaćali da uče od poznatih kuvara a škola je postala poznata širom sveta.

Henri Pol Pellaprat je bio jedan od prvih nastavnika. Škola i danas nosi naziv “Cordon bleu” a tako se naziva i orden koji se svake godine dodeljuje najboljem kuvaru Francuske.

Pelaprat je napisao mnoga stručna dela od kojih je svakako najpoznatije delo je L’Art Culinaire Moderne (moderna umetnost kuvanja) sa 3500 recepata. Knjigu je napisao nakon 30 godina predavanja u školi a knjiga je u Fransuskoj izdata 1936.

Julia Child Bugnard u školi Cordon Bleu

Njegovi najpoznatiji učenici su Maurice Edmond Sailland, poznat kao Curnonsky, i Raymond Oliver.

Knjige:

pellaprat knjige
Izvor:

en.wikipedia.org/wiki/Henri-Paul_Pellaprat

lostpastremembered.blogspot.rs/2012/05/henri-paul-pellaprat-great-cookbook-you.html

www.cordonbleu.edu/our-story/en

Ko je bio August Eskofije – Auguste Escoffier

August EskofijeAugust Eskofije (Auguste Escoffier) je bio čuveni svetski kuvar i restorater i pisac recepata koji je popularizovao i usavršio francusku kuhinju. Pored recepata koje je izmislio, Eskofje je zaslužan što je kuvanje uzdigao na status ugledne profesije uvođenjem organizovane discipline u svojim kuhinjama.

 

 

 

 

 

 

Eskofjeov kuvarski vodič

Eskofje je objavio “Kuvarski vodič” (Le guide culinaire)  koji je još uvek u upotrebi kao jedan glavnih kuvarskih udžbenika. Eskofjeovi recepti, tehnike i pristupi upravljanju kuhinjom i danas koriste kuvari širom sveta.
Kao desetogodišnjak, počeo je da radi u restoranu svog rođaka u Nici gde su voema rano došle do izražaja njegov umetnički pristup u oblasti kulinarstva.
1865. godine Eskofije odlazi u Pariz, gde radi u restoranu „Mali Mulen Ruž“ („Le Petit Moulin Rouge”). Godine 1870.
priključuje se vojsci i učestvuje u Francusko-pruskom ratu.
Escoffier je proveo skoro sedam godina u vojsci. Njegova iskustva u vojsci navela su ga da proučava tehniku konzervisanja hrane.

Posle rata, oko 1878. godine, otvara sopstveni restoran „Zlatni fazan” u Kanu. Godine 1884. odlazi u Montekarlo i postaje šef kuhinje hotela „Grand”. Preko leta radi u kuhinji hotela „Nacional” u Lucernu gde upoznaje Sezara Rica, sa kojim ostvaruje uspešnu poslovnu saradnju.

 

Ogist EskofjeAugust Eskofije, najslavniji kuvar svih vremena, jedini je kuvar odlikovan francuskom Legijom časti 1920. godine. Pružio je ogroman doprinos razvoju ugostiteljskog sektora ishrane, revolucionarnim promenama koje su se odnosile na pojednostavljenje radnog procesa u kuhinji, reorganizaciju osoblja, način pripreme i pisane prezentacije jela, organizacije banketa. Njegove sposobnosti (znanje, veština, umetnčke sklonosti, kreativnost, menadžerski način razmišljanja) učinile su da ostane neprevaziđen do danas. Njegova kreativnost nije dolazila do izražaja samo pri kreiranju jela. Bio je poznat i po umeću da prezentuje svoja jela dajući im ponekad imena po poznatim ličnostima. Tako je kreirao Melba tost, Melba umak i Melba breskve, po australijskoj operskoj umetnici Neli Melba, jagode Sara Bernar, po čuvenoj francuskoj glumici.

Poznanstvo sa nemačkim kraljem Vilhelmom II iz 1913. godine, poslužilo mu je da usavrši kuhinju namenjenu rafiniranom ukusu poznatih i slavnih ličnosti. Za nemačkog kralja je kreirao poseban dezert koji je nazvao „Imperator”. Kralj je bio toliko impresioniran da ga je sledećeg jutra pozvao nazvavši ga imperatorom kulinarstva.

Ako vas zanima kuvanje kao i usavršavanje u kulinarstvu, možete posetiti sajt www.escoffier.edu i www.escoffier-society.com

Izvor:

en.wikipedia.org/wiki/Auguste_Escoffier

www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat14692.pdf